PRAVILNIK ZA OCENJIVANJE RADA PASA GONICA (ISPITI I UTAKMICE)
I OPSTE ODREDBE

Clan 1.
Pravilnik zа ocenjivanje rada pasa gonica је opsti kinoloski propis, koji odreduje vrste i karakter utakmica i ispita, regulise nacin organizacije, sadrzaj ро predmetima ispitivanja, nacin sudenja i ocenjivanja, kao i ostala pitanja koja и okviru te vrste priredbe treba resiti.

Clan 2.
Organizatori ispita i utakmica, sudijski ziri i sudije - pojedinci, kao i ostali ucesnici obavezni su dа se pridrzavaju odredaba ovog Pravilnika.

Clan З.
Ocene koje postignu gonici nа utakmicama odrzanim ро ovom Pravilniku priznaju se u svim zеmlјаmа, koje su clanice FCI. Ocene koje dobijaju nasi gonici nа utakmicama u inostranstvu, kao i ocene pasa iz inostranstva uvezenih u Srbiju, priznaju se ako su postignute na priredbi koja је pod zastitom FCI, tj. ako је zеmlја - organizator clanica FCI.

Clan 4.
Pravilnik vazi kao opsti kinoloski propis zа сеlu teritoriju Srbije i jedino na osnovu njega pas mоzе steci kandidature i prvenstvo saveznog prvaka u radu. Kinoloske i lovacke organizacije republika i pokrajina, mogu u zajednici dа donesu svoje pravilnike о radu gonica, postujuci duh i osnovne odredbe ovog Pravilnika.
U svojim pravilnicima izrazice specifcnosti svojih lovnih podrucja, obicaje, kao i kriterijum ocenjivanja u odnosu na pojedine vrste divljaci. One mogu, u odnosu na brojnost pojedine vrste divljaci u lovistu, dа proglase i divlju svinju i1i neku drugu neobaveznu divljac, да i ona bude obavezna (glavna), odnosno dа pored zеса i lisice i divlja svinja bude predmetna divljac nа koju jedan pas, ako је pronade nа utakmici, treba regularno dа se oceni. U ovom slucaju zа ocenu ovakvog psa, sudija се suditi i ро dopunskom Pravilniku pasa gonica na divlju svinju.
Ovakvi psi svinjari, odnosno, koji su polozili IUО nа svinju и gateru i1i otvorenom terenu и biio kojoj republici i1i pokrajini, mogu ucestvovati па svim drugim utakmicama и SCG.
Pre pocetka utakmice vodic је obavezan да prijavi да ти је pas polozio IUO га rad na divlju svinju i да ze1i, ukoliko је pronade, да se i na nju oceni.
II VRSTE TAKMICENJA
Clan 5
.
Utakmice mogu biti: savezne, republicke, pokrajinske i 1okalne.
Ispiti urodenih osobina (IUO) su uzgojne priredbe 1okalnog karaktera.
Na utakmicama saveznog, repuбickog i pokrajinskog гпасаја, mora ucestvovati najmanje 6 (sest) pasa gonica. U protivnom utakmica se odlaze i1i se pak odrzava kao 1okalna sa svim pravima koja iz ovog Pravilnika proisticu.
Ispiti urodenih osobina su obavezni га sve Jugoslovenske kao i strane pse gonice, bez kojih se пе moze izvoditi 1ov и SCG shodno Zakonu о lovstvu.

С1ап б.
Programiranje ispita i utakmica vrsi se, ро pravilu, krajem svake godine га сеlи iducu godinu. Plan takmicenja ulazi и kalendar svih kinoloskih priredbi te godine (savezni, republicki, pokrajinski, regionalni, 1okalni).
Clan 7.
Odrzavaпje ispita i utakmica treba да bude javno objavljeno: savezne i republicke - 30 dana, ostale 20 dana pre vremena odrzavanja. U objavi se navodi vrsta utakmice, mesto i vreme odrzavanja i rok podnosenja prijava, kao i ostali uslovi.
Clan 8.
Ako se odrzava medunarodna utakmica sa dodelom CACIT, postupa se ро propisima FCI.
III VODA TAKMICENJA
Clan 9.
Radi regulisanja svih pitanja oko organizacije i odrzavanja takmicenja priredivac odreduje vodu utakmice, odnosno ispita iz redova kinologa one orga-nizacije koja organizuje takmicenje i па cijoj se teritoriji odrzava. On imenuje svoga zamenika i ро potrebi nekoliko pomocnika.
Voda predstavlja kinolosku organizaciju koja је takmicenje priredila. On је odgovoran га пјепи pripremu i tok, tj. га sve poslove izuzev strucnih poslova, га koje odgovara sudijski ziri, sudija - pojedinac (ispiti).
С1ап 10.
Duznosti vocte takmicenja:
а) Odreduje teren га utakmicu, odnosno ispit nastojeci да na istom bude dosta divljaci. Teren treba да bude toliko pregledan, да se sa nekoliko tacaka
194
moze svakog momenta pratiti rad psa, да bude kao celina kornpaktan, ispresecan. Zajedno sa lovackom organizacijom brine да se na tom terenu пе vrsi 1ov pre utakmice, а najbolje је да se га utakmicu odredi stalan teren koji се biti pod neprekidnom zabranom, shodno Zakonu о lovstvu koji na tome insistira.
b)Odreduje zborno mesto sudija, vodica, svih ostalih ucesnika, kao i vreme sakupljanja na zbornom mestu.
с)Pravi raspored ispitivanja, vrsi zrebanje.
д)Rasporeduje strelce dogovorno sa sudijskim zirijem, kao i sudije pomocnike.
е)Priprema mrtvu divljac i krv га ispitivanje pasa ро krvnom tragu, kao i za ponasanje pasa pred mrtvom divljaci.
i7 Organizuje postavljanje 1:rvnih tragova i vlecke, гаједпо sa sudijom koji се pratiti ponasanje pasa kod mrtve divljaci.
g) Odreduje oznake koje се nositi pojedini funkcioneri utakmice. (Oznake moraju да se razlikuju i да se nose па vidnom mestu).
h) Stara se да lovci - strelci budu vidno obelezeni.
i) Odreduje, dogovomo sa sudijskim zirijem trubne i дrисте znake koji се se davati radi izvrsenja pojedinih radnji. Odreduje trubaca sa trubom i brine se да bude uvezban. Stara se да svi ucesnici znaju dobro ugovorene znake.
ј) Organizuje i tehnicki obezbeduje ocenjivanje oblika neocenjenih pasa koji se privode na NO, dok za nastup na utakmice, svi psi moraju biti ranije pozitivno ocenjeni, kako ро obliku, tako i и polaganju ispita и radu, sto se proverava pregledom rodovnika i1i radnih knjizica.
Obezbeduje i druge administrativne potrebe, na utakmici i1i posle nje.
k) Vrsi zrebanje redosleda pasa koji imaju popravak iz predmeta za koje to sudi jski iiri odredi.
1) Ро zavrsetku rada na terenu odreduje sve sto је potrebno да bi se izvrsili administrativni zavrsni poslovi, svele ocene, odredio redosled pasa ро postignutim rezultatima. Proglasava pobednika i sve rezultate, urucuje diplome, nagrade. Svima vodicima vraca rodovnike i1i radne knjizice sa unetim podacima о oceni oblika (IUO), ucescu na utakmici sa postignutim rezultatima ukoliko se ovaj postupak и republikama i pokrajinama drukcije пе sprovodi. Zavisno од vremenskih prilika, drugih okolnosti i potreba одгедије prostoriju gde се se ti zavrsni poslovi obaviti.
т) Stara se о radu i disciplini па takmicenju. Ako ima publike, odreduje mesto sa koga ista тоге да prati rad, kao i' potreban broj redara koji се voditi racuna да se ne ometa rad.
n) Sve one koji ometaju rad идаlјије sa utakmice, odnosno ispita. Svi ucesnici takmicenja moraju se pokoravati odlukama vode.
195

IV SUDIJE (ZIRI I POJEDINCI)
Clan 11.
Sudijski kolegijum (ziri), odnosno sudija - pojedinac је slobodna i nezavisna institucija utakmice, odnosno ispita и svim strucnim poslovima koji su ти povereni i koje obavlja. ц svemu ostalom, van strucnih funkcija, podreden је vodi utakmice.
Clan 12.
Sudije za utakmice odreduje: га savezne i medunarodne utakmice - KSSCG, а na predlog kinoloskog saveza republike (pokrajine) па cijoj se teritoriji utakmica odrzava, odnosno kojaје neposredni organizator iste.
Clan 15.
Strelci rasporedeni na pojedinim mestima su istovremeno pomocnici sudija i duzni su да sudijama verno iznesu svoja zapazanja о radu pasa. Као pomocnici sudija mogu biti i pripravnici га kinoloske sudije га rad gonica - stazeri. ц slucaju potrebe oni se mogu rasporedivati па pojedine punktove и cilju sto potpunijeg sagledavanja rada pasa i procene njihove vrednosti.
Clan 16.
Pripravnici za kinoloske sudije га rad - stazeri, samostalno prate rad pasa i vode listu ocenjivanja га svakog psa, koje na kraju podnose na pregled ziriju. Ziri ocenjuje rad svakog stazera i zakljucuje да 1i jestazirao sa uspehom i1i ne. ц duhu Pravilnika KSSCG о strucnom radu ziri izdaje svakom stazeru potvrdu о staziranju и koju unosi uspeh staziranja. Podaci о stazerima i о uspehu njihovog rada unose se и konacni izvestaj utakmice (ispita).
С1ап 13.
Sudijski ziri, га medunarodne utakmice, sastoji se од tri sudije za rad gonica koji izmedu sebe iтепији predsednika zirija.
Sudijski ziri га savezne (svestrane) utakmice sastoji se од tri sudije од kojih izuzetno jedan тоге biti pripravnik za kinoloskog sudiju га rad gonica i1i једап iskusniji vodic koji је izvodio svoje pse na utakmice.
Republicke i pokrajinske utakmice sude dvojica kinoloskih sudija. Izuzetno jedan clan zirija тоге biti i pripravnik га kinoloskog sudiju га rad gonica. Lokalne utakmice sude jedan kinoloski sudija i jedan stazer. Ukoliko nema stazera zamenjuje ga jedan iskusniji vodic koji је izvodio svoje pse na utakmicu.
Ispite urodenih osobina (IUO) sudi sudija pojedinac. On donosi odluke samostalno, а па osnovu slobodnog sudijskog uverenja. Njegove odluke su neopozive и duhu сlапа 17.
Clan 14.
Ukoliko na jednoj utakmici i1i ispitu ucestvuje veci broj pasa, te usled sto uspesnijeg i lakseg ocenjivanja psi se родеlе па grupe (baterije), organizator се obezbediti dva i1i vise sudija - pojedinaca, kao i odgovarajuci broj terena sa predmetnom divljaci.
ц tom slucaju duznost sudija је да ujednace kriterijume i да saraduju prilikom sredivanja rezultata na utakmicama i ispitima и duhu сlапа 18.
Grupe (baterije) sudi kinoloski sudija pojedinac sa jednim sudijom stazerom i1i iskusnim vodicem pasa gonica. Ро zavrsetku se и zajednici sa ostalim sudijama iz baterija (grupa) donosi celokupna klasifikacija га doticnu utakmicu.
Clan 17.
Svaki sudija samostalno, objektivno i nepristrasno ocenjuje rad svakog psa ponaosob - prema pokazanom radu pasa.
Clan 18.
Sudijski ziri pre utakmice na zajednickom sastanku sa vodom utakmice, pomocnicima i stazerima, izgraduje kriterijum ocenjivanja, uvazavajuci specificnost lovista, nacin primene gonica i republicke, odnosno pokrajinske pravilnike.
Ovom sastanku prisustvuje i delegat odreden од strane Saveza га doticnu utakmicu.
V KARAKTER TAKMICENJA
С1ап 19.
Ро sadrzaju i nameni postoje tri vrste takmicenja: 1. 1Sp1L1,
2. utakmice, 3. kupovi.
Ispiti i utakmice se takmicenja jedinki, а kupovi su takmicenja ekipa (drustava, regiona, gradova, pokrajina, republika i dr.)
Clan 20.
Ispiti su uzgojna takmicenja na kojima se ispituju urodene lovacke osobine (sposobnost) gonica potrebnih га zakonsko obavljanje 1ova. Oni su obavezni га sve lovacke pse, sa kojima se izvodi 1ov.
Clan 31.
Pozitivnu ocenu DOVOLJAN dobija svaki pas koji prikupi minimalni 6roj од 58 bodova, stoје uslov да iz svakog predmeta ima осепи najmanje 2.
(Ova осепа (2) se mnozi sa koeficijentom svakog predmeta i dobije se minimalan broj од 58 bodova).
Pas се se kvalifikovati i даlје ispitivati ро predmetima same, ukoliko је odgonio (isterao) obavezno vreme gonjenja од пајтапје 3 (tri) minuta. Ako pas nije gonio predmetnu divljac ukupno 3 minuta, и tom slucaju nije polozio ispii urodenih osobina, iako bi тогда iz drugih predmeta nakupio potreban broj bodova. Nepolozeni ispit песе ти se ubelezavati и rodovnik i1i radnu knjizicu јег on ima pravo да ponavlja ispit svakih 15 dana i to ukupno 5 (pet) puta, sto се ти se evidentirati (uneti) и radnu knjizicu.
Ukoliko organizator zahteva, и smislu stimulisanja vodica, а time i uzgoj i selekciju pasa gonica, sudija moie да izvrsi rangiranje ро uspehu. ц tom slucaju осепи DOVOLJAN na ispitu dobice pas sa najmanje 58 bodova. Осепи DOBAR dobice pas sa osvojenih najmanje 80 bodova. Осепи VRLO DOBAR dobice pas sa najmanje 102 boda, i ocenu ODLICAN, i1i polozio IUO sa odlicnim uspehom, dobice опај pas koji је osvojio najmanje 124 boda.
Clan 32.
Poloieni ispit urodenih osobina даје pravo да и rodovnik i1i radnu knjizicu psa bude upisano: „Polozio ispit urodenih osobina", sa naznakom uspeha (осепе) ill skraceno „POLOZIO IUO". цг ovu konstataciju navodi se: mesto i datum odrzanog ispita i ime sudije.
C1an 33.
Utakmica obuhvata obavezne i neobavezne predmete ispitivanja. Rezultati koje pas postigne и ispitivanju kroz obavezne predmete odreduju njegov uspeh i mesto и listu ocenjivanja. Rezultati rada psa pokazani и neoбaveznim predmetima sluze samo kao dopuna slike, vrednosti psa, а и slucaju да dva psa pokazu jednaku vrednost, и obaveznim predmetima, prednost се imati onaj pas koji bude bolji и neoбaveznim predmetima. Ukoliko se dogodi да su dva psa izjednacena ро rezultatima ispitivanja и obaveznim i neobaveznim predmetima, prednost се imati onaj pas koji ima visu ocenu oblika. Ako su sve ocene jednake prednost ima mladi pas.
4. Kvalitet njuha - nos, 5. G1as (visina, boja),
6. Ponasanje kod mrtve divljaci, 7. Ponasanje na рисапј,
8. Poslusnost,
9. Odlozljivost < nevezan Odlozljivost < vezan
Clan 35.
Savezne utakmice su svestrane utakmice. Na njima se obavezno kao i na medunarodnim utakrrцcama postavlja „krvni trag".
Na republickim, pol:rajinskim i 1okalnim utakmicama se postavlja „vlecka".
Clan 36.
Pored obaveznih predmeta iz clana 34. gonici se mogu ispitivati i и neobaveznim predmetima (Poglavlje Uputstva: „В. Neobavezni predmeti"). Oni se ispituju ukoliko па terenu gde se odrzava utakmica ima doticne vrste divljaci i ukoliko vodic pre utakmice bude prijavio да ти se pas тоге ispitivati i na pojedinu vrstu divljaci koju obavezno mora imenovati. Neobavezni predmeti se ocenjuju од 1 - 5 i opisno. Те осепе se upisuju и ocenjivacke listove, kartoteku, rodovnik i1i radnu knjizicu psa.
Clan 37.
Кир - takmicenja su takmicenja ekipa koja se mogu priredivati izmedu kinoloskih i lovackih drustava, klubova, pokrajinskih, odnosno republickih reprezentacija i slicno.
Na kup takmicenju mogu ucestvovati dve i1i vise ekipa. Pobeda pripada onoj ekipi koja sakupi najvise bodova (zbir bodova svih pasa i1i na drugi na6in).
Clan 38.
Broj clanova ekipe se odreduje dogovorno izmedu rukovodstva ekipa, prema odluci priredivaca i1i pak ро Pravilniku koji је specijalno pripremljen га ovakve vrste takmicenja, usvojeno од strane KSSCG.
Clan 34.
Na saveznim, kao i drugim utakmicama obavezni su sledeci predmeti: 1. Trazenje (temperament, nos, tacnost, podstekivanje - javljanje),
2. Gonjenje (tacnosr_, glasnost, duzina gonjenja, pauze pri gonjenju), 3. Krvni trag,
VIII NACIN OCENJIVANJA (ISPITIVANJA)
Clan 39.
Na NO i svim vrstama utakmica svaki pas se ispituje pojedinacno iz svakog predmeta. Izuzetak moze biti samo na IUO kod predmeta „Ponasanje па
pucanj", kada se istovremeno тоге ispitati vise pasa, zavisno од broja sudija i pomocnika.
Ako se prilikom ocenjivanja, na bilo koji nacin, па terenu, desi prisustvo jog nekog psa onda se ocenjivanje prekida, sve dok se doticni pas ne odstrani iz ocenjivackog kruga.
Clan 40.
Ocenjivanje svakog predmeta vrsi se sledecim ocenama: (Odlican (5), Vr1o dobar (4), Dobar (3), Dovoljan (2), Nedovoljan (1). Nedovoljan је negativna осепа, а sve ostale su pozitivne.
Psu koji dobije uzastopno tri, i1i pak vise puta opstu осепи NEDOVOLJAN i1i DOVOLJAN ne preporucuje se parenje. Ovo se да videti iz radne knjizice i1i rodovnika.
Sudije koje sude trecu utakmicu takvom једпот psu moraju obavezno и odgovarajucu rubriku i1i и primedbi staviti klauzulu „NE PREPORUCUJE SE PARENJE".
Republicke i pokrajinske organizacije mogu doneti propis да se ovakvim psima zabranjuje parenje.
Ako pas nije priveden па ocenjivanje iz jednog i1i vise predmeta, tada se iskljucuje iz takmicenja. Vodic тоге odustati од takmicenja. A1i га ovo treba obavestiti vodu takmicenja (utakmice).
Ako pas prilikom ispitivanja bude raznoraznim nacinima ometen и radu, iiri i1i sudija - pojedinac се ти predloiiti sledece:
а) Priznace ти jog jednu polovinu од ukupnog vremena gonjenja koje se racuna од pocetka gonjenja do pocetka ometanja. Na primer ako је gonio 10 minuta priznace ти se jog 5 minuta, i1i ako ти је broj minuta besparan, na primer 7 priznace ти se 4 minuta, itd.
b) Ukoliko se vodic sa ovim predlogom ne slaze on moze pustiti psa na ponovan rad.
с) ц slucaju ometanja psa и drugim predmetima on ih mora ponoviti iz pocetka.
Clan 41.
Na svim vrstama takmicenja kao na IUO, predmeti (discipline) su vrednovani sa koeficijentom i to:
ISPITNE DISCIPLINE KOEFICIJENT
1. Trazenje (temperament, nos, tacnost, podstekivar.je -
javljanje) ................................................................. 6
2. Gonjenje (tacnost, glasnost, duzina)............................................. 8
3. Kvalitet njuha - nos...................................................................... 6
4. Krvni trag .................................................................................... 6
5. G1as (visina, boja)......................................................................... 5
б. Ponasanje kod mrtve divljaci........................................................ 2 7. Ponasanje na pucanj ..................................................................... 2 8. Poslusnost...................................................................................... 2 9. Odlozljivost < nevezan................................................................. 2 Odlozljivost < vezan ..........:.............................................................. 1 Svaki predmet ocenjuje se ocenama од 1 - 5.
Dobijenu ocenu mnozimo koeficijentom doticnog predmeta i dobijamo broj bodova kojim је vrednovan uspeh psa iz tog predmeta.
Zatim, sabiranjem bodova iz svih predmeta dobijamo ukupan broj bodova, а time i ukupan ucinak i vrednost rada jednog psa na doticnoj utakmici.
Prvi nagradni razred dobija pas koji је osvojio najmanje 169 bodova i koji ima iz predmeta trazenje i nos ocenu 4 (cetiri), а iz predmeta gonjenje dobije ocenu 5 (pet). Ukoliko pojedini psi pored gonjenja dobiju odlicnu ocenu iz trazenja i ako nakupe odgovarajuci broj bodova njima se, samo и takvim slucajevima, mogu dodeljivati kandidature га saveznog (САСТ), га republickog (R.CAT), i га pokrajinskog (РСАТ) prvaka и radu.
Drugi nagradni razred dobija pas koji је osvojio najmanje 138 bodova, а iz predmeta trazenje i nos dobije najmanje осепи 3 (tri), а iz predmeta gonjenje ocenu 4 (cetiri).
Treci nagradni razred dobija pas koji је osvojio najmanje 107 bodova, а iz predmeta trazenje, gonjenje i nos najmanje ocenu dobar (3).
Dovoljnu ocenu dobija pas koji је osvojio najmanje 76 bodova i koji mora imati iz svakog predmeta najmanje ocenu 2.
Pas koji је svojim radom zasluzio prvi nagradni razred, pa је zatim napravio diskvalifikacionu gresku iz predmeta koji se mogu dresurom popraviti - nadomestiti, (poslusnost i odlozljivost), dobice samo и takvom slucaju priznanje urodenih osobina (Рц0).
Ska1u obaveznog vremena gonjenja odreduje pre utakmice sudijski ziri и zajednici sa organizatorom, odnosno vodom utakmice.
Ako pas nije isterao (odgonio) obavezno vreme za jedan nagradni razred, svrstava se и nizi nagradni razred, bez obzira na druge осепе i broj bodova. Isto tako ukoliko је pas isterao (odgonio) obavezno vreme га jedan nagradni razred,
а nije nakupio odgovarajuci broj poena, ostace и nizem razredu prema odgovara јисет broju poena.
Prvi, drugi i treci nagradni razred moie dobiti pas koji nema ni jednu осепи nedovoljan.
Clan 42.
S obzirom да па rad gonica utice doba dana i godine, brojnost divljaci, sastav terena, ispresecanost i pokrivenost terena, vremenske prilike - sudijski
ziri mora о ovome да vodi racuna i и opravdanim slucajevima тоге да poveca vreme trazenja i snizi vreme gonjenja. (Na primer: ako је ujutro smrznuto tie, i1i slana, i1i sredinom dana toplo, suvo, bez rose). Ovo ublazavanje тоге se odrediti svim gonicima, ukoliko se dnevni uslovi пе menjaju i1i samo onima koji vec rade и vreme slane i1i posle nestanka rose.
Clan 43.
Ро zavrsetku rada па terenu sudije sporazumno utvrduju vreme trazenja i gonjenja, kao i neke elemente iz ostalih predmeta, posto sve sudije пе mogu sve vreme pratiti rad svakog psa. Ukoliko se desi да su dva psa pokazala jednaku vrednost и radu postupice se kao и С1апи 33. ovog Pravilnika.
Svi gonici, koji postignu осепи „ODLICAN", tj. prvi nagradni гаггед, razvrstavaju se tako sto se pored oznake „ODLICAN" stavlja i oznaka arapskim ciframa па primer ODLICAN - prvi, ODLICAN - drugi, itd. Isto se to odnosi па redosled vrlo dobre, dobre i dovoljne ocene.
Sudije su takode obavezne да strucno odgovore na sva uctiva i dobronamerna pitanja vodica и vezi sa radom svojih pasa па doticnoj utaknцci (ispitu).
Родеlи diploma i nagrada raznih vidova izvrsice lice koje predlozi organizator utakmice. Za vracanje rodovnika ucesnicima, kao i о drugim poslovima brine voda utakrrцce.
Clan 48.
Izvestaj potpisan од strane sudije i vode utakmice dostavlja se и roku од 8 дапа organizatoru utakmice i Kinoloskom savezu.
Svaki sudija pre pocetka rada dobija dovoljan broj formulara za pojedinacno ocenjivanje gonica (Obrazac broj 1), а na kraju se sacinjava pregled rezultata (Obrazac broj 2). Oba obrasca se cuvaju и arhivi kinoloske organizacije, и dokumentaciji о utakmici.
Clan 44.
Sve осепе pasa upisuju se и radnu knjizicu i1i и ranije izdat (stari rodovnik), a1i bez redosleda (Odlican -I, II, itd.).
Clan 45.
Postignuta ocena па utakmici ubelezava se па Iicu mesta и rodovnik i1i rodovnu knjizicu, а pojedinacne liste ocenjivanja i ukupni pregledni list postignutili осепа sluie kao osnova га kartoteku i knjigu obucenih pasa koje se vode и kinoloskoj organizaciji, а sluze i га postizanje sampionata.
IX NAGRADE I POCASNI NAZIVI
Clan 49.
Priredivac takmicenja (ispita i utakrrцca) тоге dodeljivati nagrade najbolje ocenjenim psima i to:
- Za ispite: diplome, тедаlје, novcane nagrade i dr.;
- Za utakmice: diplome, тедаlје, pehare, i novcane nagrade.
Nagrade se додеlјији psima koji su se kandidovali га prvake i1i га najbolja mesta na utakmicama (prvo, drugo itd.).
Clan 46.
Ocenu postignutu na ispitu urodenih osobina upisuje isto tako organizator па licu mesta, а тоге i sluzba republicke, odnosno pokrajinske kinoloske organizacije и rodovnik i1i radnu knjizicu i to sa potpisom sudije.
С1ап 47.
Izvestaj о odrzanoj utakmici pisu sudije sa vodom utakmice koga zajednicki i potpisuju. Pored opstih podataka о organizaciji, vremenu, zapazanjima organizacione i strucne prirode, izvestaj mora да sadrzi: бroj i uspeh pasa, sastav sudijskog zirija, pomocnika sudija i sudijskih pripravnika - stazera. Za stazere treba navesti sa kakvim su uspehom stazirali.
Na kraju sudije (iii voda utakmice - ispita) saopstavaju rezultate, proglasavaju pobednike иг prigodan kraci komentar о uspesno plasiranim psima, kao i onim neuspelim i1i diskvalifikovanim, kako bi to stimulativno i
poucno delovalo na buduci rad vodica pri selekciji i obuci pasa gonica za utakmice.
Clan 50.
Na utakmicama se mogu dobijati kandidature i to:
- na repubickim (pokrajinskim): kandidat га republickog (pokrajinskog) prvaka и radu (R.CAT), odnosno (Р.САТ);
- na saveznim utakmicama: kandidat za saveznog prvaka и radu (САСТУц).
Clan 51.
Na republickoj (pokrajinskoj) utakmici додеlјије se ро jedna kandidatura га republickog (R.CAT) odnosno pokrajinskog (RCAT) prvaka и radu, posebno га svaku rasu, odvojeno га muzjake, odnosno zenke.
Na saveznoj utakmici додеlјије se ро jedna kandidatura za saveznog prvaka и гади, posebno га svaku rasu, odvojeno za muzjake, odnosno zenke (CACT-YU). 1Va istoj utakmici, drugoplasiranom psu, ako је ispunio uslove (odlican - drugi) додеlјије se kandidatura za republickog prvaka и radu, one republike, odnosno pokrajine (R.CAT, odnosno RCAT), и kojoj se utakmica prireduje, и skladu i na nacin predviden и predhodnom stavu.
Clan 52.
Prvak republike (pokrajine) и radu postaje pas koji је osvojio nајтапје dve republicke (pokrajinske) kandidature и roku од dve kalendarske godine. Jedan osvojeni САСТ-Уц тоге да zameni R.CAT, odnosno RCAT
Prvak SCG и radu postaje pas koji је osvojio najmanje dve kandidature na saveznim utakmicama и roku од 2 kalendarske godine. Jedan osvojeni CACIT тоге да zameni САСТ-Уц.
Mectunarodne kandidature CACIT i R.CACIT sticu se na osnovu propisa FCI, kao i na osnovu ovog Pravilnika. Na medunarodnim utakmicama se posle kandidature CACIT, додеlјије R.CACIT i to onom psu koji је „Odlican" drugi.
Kandidature se dobijaju од ucesnika svih rasa гаједпо, odnosno psi se kod dobijanja kandidatura na medunarodnim utakmicama ne деlе ро rasama.
Clan 53.
Da bi pas postao savezni, republicki, odnosno pokrajinski prvak и radu, mora imati ocenu oblika najmanje vrlodobar. ц obzir se uzima samo ocena oblika koja је stecena pre ispunjenja druge kandidature.
Clan 54.
Titule prvaka и radu upisuju se и rodovnik од strane strucnih sluzbi, repubickih, (pokrajinskih) kinoloskih organizacija i uvode se и evidencije „ispitanih ~ radnih pasa", sa dobijanjem odgovarajucih povelja.
Nazivi prvaka su: „Prvak и radu KSSCG", „Prvak и radu" (navesti republicku, odnosno pokrajinsku kinolosku organizaciju, skraceno).
Clan 55.
Ukoliko psi ne zasluze i sudije ne додеlе па utakmicama kandidature га titule (prvenstva), organizator тоге nagraditi, prvo, drugo i trece postignuto mesto na doticnoj utakmici.
ц tom slucaju sudije се rangirati tj. klasifikovati pse ро uspehu i to samo odlicne i vrlo dobre pse. Ukoliko је organizator nesto jaci и finansijskom pogledu i zahteva да se rangiraju prvo, drugo i trece mesto i kod pasa sa dobrim uspehom, onda se i to тоге uciniti, a1i nije preporucljivo.
Psima sa uspehom DOVOLJAN (2) ne mogu se dodeljivati nikakve nagrade niti pocasni nazivi.
Х MOLBE I ZALBE
Clan 56.
Svaki aktivni ucesnik utakmice, odnosno ispita тоге да podnosi zalbe i molbe vodi takmicenja., samo pismeno. Za1ba se тоге usmeno najaviti, а podnosi se na samom terenu, ро zavrsetku rada - utakmice.
Za1ba se тоге uloziti samo na negativnu ocenu.
Na utakmicama saveznog, republickog i pokrajinskog znacaja, тоге se uloziti prigovor i na pozitivnu ocenu.
Ne moze se ulagati ni zalba ni prigovor па odlicnu ocenu, redosled odlicno ocenjenih pasa i1i na додеlи kandidature га prvaka.
Clan 57
а) Mo1be i zalbe razmatra i о njima одlисије (resava) komisija га molbe i zalbe, na osnovu Pravilnika о ispitivanju rada i takmicenja pasa gonica, Pravilnika KSSCG о strucnom radu, materijala га utakmice, misljenja i predloga Lovacke organizacije sa terena, sa koga је dosao pas na utakmicu, konsultujuci и strucnim pitanjima sudijski ziri. Ро pravilu komisija treba да trazi misljenje pojedinih clanova sudijskih zirija i vode utakmice.
b) Komisiju га molbe i zalbe odreduje ista kinoloska organizacija koja је odredila i sudije га utakmicu. Komisija ima svoga predsednika i dva clana. Predsednik komisije је kinoloski sudija za тад gonica, а ostala dva clana mogu biti pripravnici, sudije za oblik gonica i kinoloski funkcioneri, dobri poznavaoci rada gonica - ukoliko nema dovoljan broj sudija га rad.
XI SPECIJALIZOVANE UTAKMICE
Clan 58.
Specijalizovane utakmice gonica па lisice, vukove, divlje svinje i drugo odriavaju se и ogradenom prostoru (gateru), kao i и slobodnom (neogradenom) prostoru. One se takode vrse ро ovom Pravilniku, odnosno jog i na osnovu dopunskih Pravilnika, koje donose kinoloske i lovacke organizacije republika (pokrajina).
Clan 59.
Psi koji na osnovu ovoga kao i dopunskog Pravilnika na ulakmicama osvoje ocene odlican i ро svemu zasluze kandidature i prvenstva upisuje im se и rodovnik i1i radnu knjizicu sledece: 1okalna, pokrajinska, savezna i1i
тедипагодпа kandidatura: „SPECLTALNI GONIC LISICA", „SPECIJALNI GONIC VUKOVA" Ad. Ove nazive иг potpis sudije upisuje i pecatom overava organizator utakmice.
Clan 60.
Pravo ucesca па specijalizovanim utakmicama imaju svi gonici sa punih 9 meseci starosti koji su polozili ispit urodenih osobina па onu divljac га koju se specijalizuju, kao i psi koji su polozili ispit па svestranim utakmicama na predmetnu divljac.
Svi psi koji nastupaju na utakmicama mora да su vakcinisani protiv besnila i да su tetovirani.
Na ovim utakmicama pravo ucesca imaju i psi sa Jugoslovenskim uslovnim rodovnikom (JUR), kao i psi koji poticu од rasnih pedigriranih roditelja, а kojima su sudije prilikom ocenjivanja spoljasnjosti (eksterijera) zabranili parenja, а dozvolili 1ov.
Ovi psi i psi sa JUR-om ne mogu dobiti kandidature i sampionate, vec samo pocasne nazive kao sto su: Prvak kluba, prvak nekog grada, itd.
XII ZAVRSNE ODREDBE
Clan 61.
Uputstvo о primeni i sprovodenju Pravilnika је sastavni део Pravilnika га ocenjivanje rada pasa gonica (ispiti i utakmice) i ima se obavezno primenjivati па svim ispitima i utakmicama pasa gonica.
Republicki i pokrajinski kinoloski savezi mogu propisati uslove га druga takmicenja gonica, shodno svojim uslovima. Ova takmicenja mogu biti republickog, pokrajinskog i1i 1okalnog karaktera i ne mogu se primenjivati na savezna takmicenja. Опа ne mogu zamenjivati ispite i utakmice koji su predvideni ovim Pravilnikom.
Republicki i pokrajinski kinoloski savezi mogu poostriti kriterijume га pojedina takmicenja, a1i ne za ispite urodenih osobina, koji se ne mogu ni poostravati ni ublazavati.
Clan 62.
Prilozi i obrasci иг Pravilnik su jednoobrazni i jedinstveni га sve priredivace ispita i utakmice pasa gonica (izuzev jezika i pisma).
Clan 63.
Prvi Pravilnik usvojen је na sastanku Strucnog saveta JKS 26/04/1971. godine, а stupio је na snagu 24/05/1971. godine, kada ga је usvojilo Predsednistvo JKS. Drugo, dopunjeno, prosireno i sistematizovano izdanje Pravilnika stupilo је па snagu 12/07/1977. kada ga је prihvatila skupstinska komisija га gonice, а na osnovu odluke prve delegatske Skupstine JKS 19/11/1976. и LjubIjani.
Trece prosireno i osavremenjeno izdanje ovog Pravilnika izradila је kinoloska komisija KSSCG.
Clan 64.
Титасепје ovog Pravilnika даје Strucna komisija KSS.
Clan 65.
UPUTSTVO О PRIMEЛiI I SPROVODENJU PRAVILNIKA I KRITERIJUMI ZA OCENJIVANJE
А. Obavezni predmeti
Tacka 1.
Trazenje
а) ц nonnalnim uslovima trazi se да pas pronade i digne predmetnu divljac га 20 minuta trazenja (zavisno од brojnosti divljaci na terenu). Ako и tom vre menu ne digne divljac, opoziva se.
Njemu se pruza mogucnost popravke па kraju ispita iz predmeta trazenja ро redu koji se odredi zrebom.
Sudijski ziri nece dozvoliti popravku и trazenju onim psima koji se и regularnom vremenu nisu и dovoljnoj meri posvetili sistematskom trazenju predmetne divljaci, odnosno nemaju odgovarajuci nagon i volju га rad.
Pas koji паде i goni srnecu i drugu divljac koja nije obuhvacena obaveznim i neobaveznim predmetima ispitivanja, kao i onaj koji trazi i goni fazansku i drugu pernatu divljac, iskljucice se iz daljeg takmicenja.
b) Од gonica se zahteva да trazi cisto, temeljito i temperamentno ро jutarnjim svezim tragovima i1i ostacima istih, ako ih nema, onda да sistematski, а ne slepo pretrazuje odredeni prostor и koncentricnim krugovima koristeci mirise koje dobija vetrom, ostatke tragova, sve indikacije koje mogu pomoci да odredi pravac kretanja divljaci i1i и kom prostoru ona 1ezi. Suzavajuci krugove sve dotle dok divljac ne podigne.
Pas mora да razlikuje nocne tragove од jutarnjih, prve да napusta, а jutarnje да sledi. Ne sme да trazi ро otvorenom роlји i cistinama, vec и grmlju i sum.
с) Dozvoljeno је trazenje visokim nosem, niskim nosem i kombinovano, zavisno од osetljivosti nosa, од terena, vetra, svezine traga, vrste divljaci pa i од navika.
д) Za vreme trazenja dozvoljenoје vodicu podstrekivanje rada psa glasom i zvizdukanjem. Na taj nacin pas i vodic stoje и neprekidnoj vezi, sto даје psu odredenu sigurnost и radu i ne mora да prekida trazenje radi proveravanja gde ти se vodic nalazi. ц tom smislu осепјијето i koliko se pas тоге udaljavati од vodica га vreme trazenja. Racuna se да је to udaljavanje najpovoljnije, ako је и granicama sporazumevanja. Ako na tom prostoru пета divljaci, pas se пе mora vracati vodicu, vec ovaj to mora oceniti i pomerati se postepeno i polagano ka ne pretrazenom terenu, odriavajuci vezu sa psom, koji се se isto tako postepeno pomerati, ne prekidajuci traienje.
е) Za vreme trazenja ocenjujemo nos, temperament kao i inteligenciju, i diferenciranje mirisa, bez kojih osobina пета dobrog lovackog psa.
208
209
fl Као ozbiljnu manu uzimamo ako se pas javlja na tragu pre nego sto је podigao divljac. To javljanje zove se podstekivanje. Ono тоге да bude posledica slabog nosa, nepravilne obuke i1i nediferenciranja jacine mirisa. А desava se да pojedini psi nediferenciraju tragove razne divljaci, vec se javljaju ро svim tragovima pa cak i ljudskim. Medutim, dozvoljava se javljanje psa jedanput do dvaput neposredno pred dizanje divljaci sto и stvari upozorava lovca па paznju, а pas to cini да bi podigao геса koga oseca да lezi и blizini, а ovaj nece да skoci. Ako se divljac ne digne posle 2-З minuta, vec pas nastavi jog да trazi i да se даlје javlja i digne predmetnu divljac и roku од pet minuta, onda dobija ocenu 4.
Ako pas од pocetka javljanja i и даlјет povremenom javljanju digne predmetnu divljac do 10 minuta dobija ocenu 3.
Pas koji од pocetka javljanja pa и daljern javljanju digne predmetnu divljac do 15 minuta dobija ocenu 2.
Onaj pas koji и javljanju (podsekivanju) пе digne predmetnu divljac од pocetka javljanja га 15 minuta, opoziva se од daljeg trazenja, odnosno diskvalifikuje se.
Ukoliko se desi, да posle sviranja га opoziv i pored korektnog dozivanja (vabljenja) од strane vodica, pas se nade и zavrsnoj akciji istrazivanja i podigne divljac и roku од 2 minuta posle opoziva, to се ти se priznati i dobice ocenu 2 iz predmeta trazenja. Isto tako pod uslovom vabIjenja ta dva minuta се se uzeti и obzir i psima kada im se bude sviralo i га kraj trazenja и regularnom vremenu, s tim sto и tom slucaju dobija za trazenje ocenu vrlo dobar (4), naravno ako im је trazenje и drugom pogledu bilo odlicno.
Prilikom pustanja psa na trazenje dozvoljeno је да se pas, zbog radosti i viska energije, oglasi par puta и vidu razonode и trajanju од 2 minuta (тада је i to nepozeljno).
g) Sudije moraju biti korektoo obavestene од strane zaduzenih lica i1i licno se uveriti na sta se pas oglasava (javlja), sta је podigao i sta goni. Ovo se mora neizostavno obaviti iz vise vaznih razloga koji su и ovom Pravilniku pomenuti i obradeni.
Na ispitima su kriterijumi blaii.
Tacka 2.
а) Vreme gonjenja racuna se од trenutka kada pas podigne divljac pa do poslednjeg glasa па tragu. ц vreme gonjenja uracunavaju se kratke раиге, koje pas pravikada trenutno izgubi trag, a1i pod uslovom да posle ispravljanja produzi sa gonjenjem. Ceste i duge раиге uracunavaju se kao minus и ocenjivanju gonjenja i nosa.
b) Duzinu gonjenja treba gledati razlicito, s obzirom па razlicite zahteve и raznim krajevim uslovljene dimenzijama lovista, vrstom divljaci, razlicitim zemljisnim uslovima i navikama. Vreme gonjenja и lovistima brdsko
planinskog tipa mora biti znatno диге од gonjenja ро gajevima i manjim sumama sredogorja. Prvo se predstavlja kao ogromni kompleksi suma sa pogdekojim puteljkom i cistinom, ispresecano dubokim jarugama i dolinama sa vecim visinskim razlikama, а drugo se sastoji од manjih suma i sikara izdvojenih poljima, livadama i putevima, ispresecanog reljefa, a1i malih visinskih razlika. ц brdsko-planinskom lovistu gonic тоге satima да goni геса i1i lisicu, а да lovac opet ne bude imao sansu га hitac, dok је и drugom tipu lovista najcesce dovoljno samo nekoliko minuta pa да pas istera геса na cistinu i1i па put pred lovca. To uslovljava razlicite zahteve и pogledu duzine gonjenja, pa samim tim i nacin upotrebe gonica. Na prvom tipu lovista lovac obucava psa gonica takozvanog dugog gona, dok na drugom tipu se trazi kratka gonja, a1i brzo i cesto dizanje. Prema tome, sudijski ziri о ovome mora voditi racuna, а kriterijume ocenjivanja izgraditi и saglasnosti sa lovackim i kinoloskim drustvom kraja, odnosno regiona, pokrajine i1i republike.
Uzimajuci tako stvari, тоге se smatrati да је 30 minuta gonjenja maksimum koji treba traziti од gonica na sredogorju, а и lovistima brdskoplaninskog tipa maksimum bi bio neogranicen.
с) Prema tome obavezna skala gonjenja za psa koji goni геса ро terenima sredogorja bila bi sledeca:
Za pozitivnu ocenu (odnosno осепи dovoljan) pas treba да goni 3-8 minuta.
Za treci nagradni razred (ocena dobar), pas treba да goni 9-14 minuta.
Za drugi nagradni razred (ocena vrlo dobar), pas mora goniti 15-22 minuta. Za prvi nagradni razred (ocena odlican), pas mora goniti najmanje 23 minuta.
Za lisicu se povecava vreme gonjenja za 10%о.
Ove obavezne skale mogu se menjati prema terenu i vremenu shodno C1anu 43. ovog Pravilnika, dok konacne klasifikacije pasa na doticnoj utakmici se odreduju prema C1anu 42. ovog Pravilnika.
д) Gonjenje mora да bude glatko i neprekidno. Ceste i duge раиге smanjuju vrednost gonjenja. Izuzetak је samo kod mladog геса (nedoraslog), koga ni najbolji gonic ne тоге goniti dugo i glatko.
е) Gonic тоге да goni divljac tacno ро tragu, тоге да sece lukove i okuke, hvata precice, да goni pored traga, na strani vetra, sa visokim i1i niskim nosom, да goni brzo i1i polaganije - tiho (pas tisak). Zavisi од konkretnih vremenskih uslova, vrednosti nosa i brzine reagovanja na nadrazaje сиlа mirisa. Кад pas goni polaganije i divljac se pred njim polaganije krece (to је и pocetku gonje povoljnije га lovce). Pas tisak, ро pravilu, goni sistematicnije, диге i manje gubi trag. Sto takva gonja диге traje divljac se krece sve даlје ispred psa i ima vise vremena га sve majstorije oko zametanja ttaga. Тада se divljac teze goni, а lovac biva cesto iznenaden од геса koji ide tako daleko ispred psa i од lova ne bude nista. Pas koji brzo goni ima, и pravilu, bolji nos i brze motorne reakcije.
Osim toga, na velikim kompleksima divljac pred brzim psom пета vremena да гатесе trag, vec mora takoreci и pravoj liniji, najvecom brzinom да grabi napred i samo tako је iz velikog kompleksa uspevamo izvuci na put i1i cistinu pred lovca. Brzo gonjenje ne sme biti uslovljeno povrsnoscu i1i brzopletoscu.
fl Pas га vreme gonjenja mora да stekce. Stektanje mole да bude gusce i rede, a1i mora biti neprekidno. Prilikom podizanja divljaci, narocito kada је pas ugleda, pozeljno је да nekoliko pula zavriska, podstican na to lovackom strascu, а sto se kod pravih gonica osobito ceni. G1as mole biti visok, i и svim tonovima do dubokog. Ceni se osobito cist zvonak g1as.
g) Odlican је pas koji goni divljac gustim steketom, cistim zvonkim glasom i sa kracim pauzicama do 2 minuta.
Vr1o dobar је pas koji goni guscim steketom i1i nesto диbIјiт i dosta visokim glasom i koji pored kracih pauzica napravi једпи раиги од 2-5 minuta. Dobar је pas koji goni sa nesto redim steketom sa dosta dubokim i1i preterano visokim glasom i koji pored kracih pauzica и gonjenju napravi dve раиге од 2-5 minuta.
Dovoljan је onaj pas koji goni retkim isprekidanim steketom, jako dubokim i1i visoko piskavim glasom i koji је napravio раиги од 3-7 minuta.
Pos1e pauze од 7 minuta gonjenje se prekida, odnosno pas se opoziva. Sudije moraju strogo voditi racuna о stopovanju vremena gonjenja i о pocetku раига. Treba dobro uociti gde је pas одросео раиги, zatim да 1i se okrece и krugu i1i se тогда vraca ustragom. Ovo zbog toga sto pojedini psi prilikom sletanja, silazenja sa traga, odnosno и pauzi, pocnu se laino oglasavati, pa cak i neki i stektati kao kad gone, а и stvari nervozno se vrte и krugu pokliktavajuci. U takvim slucajevima, odnosno и pauzi pas пе sme lагпо да se oglasava i krese kao да goni, vec mora mirno i bez glasa да iznalazi trag, да odpocne (nastavi) ponovo goniti istu divljac i sa istim osobinama glasa sa kojimaје i pre раиге gonio. Dak1e, пе sme se sudiji desiti да to vreme javljanja i kresanja psa и pauzi uracuna и vreme gonjenja. Takav rad se mora uracunavati и раиги i kad ona istekne dati znak za prekid i hvatanje psa.
i) Ukoliko se sami ne uvere sudije moraju biti obavezno i korektno obavestene sta је pas gonio i podigao.
Prvo zbog razlicitog obaveznog vremena и gonjenju геса i lisice, kao i divlje svinje.
Drugo zbog prelaska и gonjenju na drugu vrstu divljaci.
Ako se од zvanicnih lica na utakmici utvrdi да је pas и gonjenju presao sa jedne divljaci па drugu, а vodic to nije pre pustanja psa na trazenje saopstio sudi јата, pas се га gonjenje dobiti jednu ocenu manje од one koju bi inace ро svemu drugom zasluzio.
ј) Теге greske i mane zbog kojih sledi diskvalifikacija psa па utakmici:
- Mutav pas (koji ne goni glasno) se diskvalifikuje i iskljucuje iz reprodukcije;
- Diskvalifikovace se i pas kresac, tj. опај koji stekce na svakom tragu divljaci, dlakave i1i pernate, koja nije predmet ispitivanja, pa cak klikce na tragu drugog psa i1i svoga vodica;
- Isto tako се se diskvalifikovati pas koji podigne i goni srnecu i drugu dlakavu divljac koja nije predmet ispitivanja, izuzev divljaci, koja se prijavi kao neobavezni predmet;
Tacka 3.
Nos
а) Kroz sve predmete ispitivanja i radnje koje је gonic vrsio obraca se narocita paznja na vrednost сиlа mirisa - na nos, а tek na kraju se mole izvesti zakljucak о njegovom nosu. Prilikom осепе nosa treba uzeti и obzir uslove rada, narocito meteoroloske uslove, koji mogu bitno да uticu na сиlо mirisa. Ako se доде do zakljucka да pas nema nosa, onda taj pas nije га rad, niti га reprodukciju.
b) Odlicnu осепи га nos pas mole dobiti ako iz predhodna dva predmeta (trazenje i gonjenje) dobije ocenu vrlo dobar (4), а и izradi krvnog traga ocenu dobar (3).
Vr1o dobru ocenu (4) га nos dobice onaj pas koji iz predmeta gonjenje dobije ocenu vrlo dobar (4), а iz predmeta trazenje i krvni trag dobije осепи dobar (3).
Dobar (3) га nos dobice опај pas koji dobije iz predmeta: trazenjE, gonjenje i krvni trag, najmanje ocenu dobar (3).
Dovoljan (2) га nos dobice onaj pas koji dobije iz predmeta: trazenje, gonjenje i krvni trag ocenu dovoljan (2).
Tacka 4.
Krvni trag
а) Rad na krvnom tragu, odnosno vlecki mora znati svaki gonic и klasi zrelih pasa.
Mora да zna ranjenu divlac slediti ро tragovima krvi i pronaci, тада је proteklo vise casova од kada је na nju рисапо. Ро pravilu rad na krvnom tragu ispitujemo na vestackom, а ne па prirodnom, s obzirom да је tesko naci priliku га ispitivanje gonica па prirodnom krvnom tragu. Vestacki krvni trag ро kolicini prosute krvi и pravcu kojim se pruia mora biti sto priblizniji prirodnom krvnom tragu. Voda utakrrцce priprema и tu svrhu potrebnu kolicinu krvi i to од predmetne divljaci (гес, lisica i1i svinja), kao i samu divljac koja de se postaviti па kraju krvnog traga. Ukoliko krvi од ovih divljaci ne bi bilo dovoljno и izuzetnim slucajevima mole se s njom pomesati i nesto govede krvi, a1i и toj srazmeri да mora preovladati krv од divljaci. Na srazmeran nacin ozhaceni trag treba да bude dovoljno krvav. Postavljanje krvnog traga vrsi se
pod nazorom vode utakmice i jednog од sudija koji се osmatrati rad psa ро pronalasku mrtve divljaci. Тај sudija mora biti skriven, tako да ga pas пе primeti. Svaki pas se ispituje na posebnom krvnom tragu i to па povodcu.
b) Povodac mora biti dug bar 5 metara.
с) Krvni tragovi se postavljaju и duzini од oko 300 metara, а razmaknuti na ' ро 50 metara jedan од drugog. Za svakog psa se postavlja zaseban krvni trag. Krvni tragovi ne smeju se ukrstati, moraju imati nakoliko okuka i ici ' krivudavo. Postavljaju se cipelom podesenom га tu svrhu, i1i sa flasom.
Krvni trag i vlecka o6avezno se postavljaju niz vetar.
д) Pas se ispituje па krvnom tragu starom nekoliko sati, obicno од uvece do иј utru.
е) Vodic dovodi psa na pocetak krvnog traga i nareduje ти да trazi komanдот na koju је pas navikao, obicno „trazi-krv". Zatim pas ide ро tragu do mrtve divljacl Vodic sme podstrekavati psa па rad, a1i ти пе sme pokazivati i1i ga ispravljati. Ako је pas skrenuo sa traga treba да se sam ispravi. Ako је pas suvise skrenuo sa traga, moze se poceti opet од pocetka, a1i se to осепјије kao greska. Psu se ne uzima kao greska ako sveze tragove divljaci koja је prosla preko krvnog traga naznaci i1i nekoliko metara prati pa se sam popravi i nastavi pratiti krvni trag. Pas se sme odvezati samo poslednjih 50 metara pred mrtvom divljaci, a1i ako је pratio krvni trag onda se odveze, ako је uznemirenoscu pokazao да se pred njim nalazi ranjena i1i mrtva divljac.
fl Svaki krvni trag se obelezava седиlјата na kojima је oznaka daljeg smera traga, а koje se prikacinju па drvece obicno na mestu skretanja traga i to sa suprotne strane, tako да ih vodic ne vidi.
g) Odlican је опај pas koji krvni trag izradi polako mirno, obicno sa niskim nosem. Vr1o dobar је опај pas ako trag izradi а nije imao vise од jedne popravke. Dobar је onaj pas koji izradi trag, a1i иг vise popravki bez pomoci. Dovoljan је koji izradi trag иг vise popravki i иг ротос vodica.
h) Na ispitima urodenih osobina, psi se ne ispituju iz tog predmeta.
Tacka 5.
Ponasanje kod mrtve divljaci
а) Gonic ne sme да nacinje i да сера divljac да bi је јео. Ovu osobinu gonica koji је ро prirodi mesozder, treba jog од malena suzbijati i odvikavati ga. Ponasanje kod mrtve divljaci ispituje se na utakmici na primer kod divljaci koje је и tu svrhu ranije pripremljena i1i na kraju krvnog traga kada naide na mrtvu divljac. Mrtva divljac mora biti neostecena, a1i ako је ociscena опда mora biti i zasivena. Sudije koje osmatraju rad psa kod mrtve divljaci moraju biti skriveni tako да pas ima utisak да је sam.
b) Odlican је pas koji kada доде kod mrtve divljaci samo је omirise, He krv i1i је hvata га gusu.
Vr1o dobarје опај pas koji divljac preterano ne steze, a1i ne pokusava даје сера. Dobar је onaj pas koji divljac hvata га stomak i butine, a1i ne сера. Dovoljan је pas koji divljac steze ро сеlот telu nesto energicnije, a1i је пе kida i ne сера да bi је јео.
Pas koji odupiruci se nogama о divljac, сера је i kida да bi је јео dobija ocenu jedan (1) i diskvalifikuje se, bez obzira kakavје uspeh postigao iz ostalih predmeta. Sudije su duzne да razgovaraju sa vodicem takvog psa, i да ga upute kako да ga poprave i odviknu од takve mane, pogotovu ako se radi о visokokvalitetnom i takmicarskom psu.
с) Na ispitima urodenih osobina ne ispituje se ovaj predmet.
Tacka б.
Ponasanje na рисапј
а) Ponasanje na pucanj ispitujemo kod svih pasa na utakmicama i na ispitima urodenih osobina.
Ispitivanje na utakmicama vrsi se и manjim grupama, а moie i pojedinacno. Na pucanj pas mora ostati prividno miran i пе sme se plasiti. Dozvoljava se да nakon pucnja okrene glavu, skrece telo и pravcu pucnja i1i izrazom lica - ociju pokazuje па рисапј.
b) Odlican је onaj pas koji ostaje miran па pucanj sa yelikim interesovanjem
prati pucanj, а иг to тоге таlо i да zacvili.
Vr1o dobar је onaj pas koji delimicno pokazuje nemir, nervozno pokrece te1o, dize glavu, a1i ne otima se i пе cvili.
Dobarје onaj pas koji se blаgо pokusava oteti, otkinuti, poneki put zacvili, a1i ne prejako.
Dovoljan је onaj pas koje se oseca nelagodno (preza) posle риспја. Та nelagodnost se kod pasa razlicito odrazava, kao na primer: pas se таlо trgne, neki se таlо slegne itd. a1i ipak ostane miran i odmah posle риспја normalizuje svoje pokrete i ponasanje.
Medutim, ako pas posle pucnja (од 2 puta) legne na гетlји, i1i se krije iza vodica i1i predmeta га koji је vezan, i1i se роспе otimati, trzati i skakati, sa namerom да se otkine i pobegne, опда su to vec tezi znaci plasljivosti, cesce urodeni nego steceni, i tada se takvom psu даје ocena jedan (1) i diskvalifikuje se iz daljeg takmicenja na doticnoj utakmici.
с) Vodic је duzan да na utakmicu ponese svoju pusku i municiju kako bi је upotrebio и ispitivanju ovog predmeta. Njemu se dozvoljava да nosi svoju pusku i и ocenjivackom krugu га vreme rada svog psa i upotrebi је и odstrelu divljaci kada sudije budu dale znak га to. Када sudija да znak га hvatanje psa vodicu је dozvoljeno да иг energicno vabIjenje opali jedan i1i dva metka iz puske, kako bi pas bolje сио i dotrcao vodicu, te se samim tim lakse i brie uhvatio.
Tacka 7.
Odlozljivost vezan
а) Pod ovim predmetom podrazumevamo да gonic mora ostati miran gde ga је vodic ostavio (odlozio) vezan га neki premet. Nije dozvoljeno да gonic 1аје, stekce i galami kada је и bliziпi i1i grupi pasa, kada vidi да vodic odlazi i napusta ga, pa cak i га vreme dok drugi gonici gone i stekcu, on mora ostati korektan i bez pustanja gtasa. Pse „lake na glasu", kao i тlаде pse treba odvikavati од lajanja (galamljenja), raditi sa njima i pripremati ih да mogu uspesno nastupati na utakmicama и radu. Obicno se иг psa ostavlja neki predmet kao па primer ranac i1i nesto drugo, koga pas treba i да cuva, а koji istovremeno odrazava hliskost и vezi sa vodicem. Од stepena odlozljivosti takode zavisi осепа i ocena iz ponasanja, odnosno poslusnost.
Za ispitivanje ovog predmeta vodic isto nosi svoju pusku i municiju, kao i га predmet ponasanje na pucanj. Posto је zavezao svog psa га neki predmet vodic odlazi i zaklanja se да ga pas ne vidi, na udaljenost од 20 metara. Na znak sudije vodic се sa razdelom opaliti dva metka.
Odlicnu ocenu dobija pas koji је га sve vreme ostao miran па mestu gde је zavezan, narocito kad ne cvili i пе 1аје.
Vr1o dobar је pas koji prilikom odlaska vodica и zaklon i posle pucnja ne cvili i пе 1аје, a1i pokusava laganim trzajevima да se oslobodi i роде га njim. Dobarје опај pas koji se uznemiri na odlazak i pucanj, роспејасе да trza i skace, i1i diskretno zacvili, a1i ne pusta glasa, odnosno пе lаје glasno.
Dovoljan је onaj pas koji prilikom odlaska vodica и zasedu pocne јасе да trza i skace да bi se oslobodio i uz to diskretno zacvili, kao i posle риспја par puta pusti glas од sebe, odnosno гаlаје.
Опај pas koji prilikom odlacka vodica и zasedu роспе nervozno skakati i trzati i1i pocne gristi svoj povodnik да bi se oslobodio veza, zatim pocne pustaci glas i lajati, dobice ocenu nedovoljan (1), diskvalifikovace se i песе se takmiciti и doticnoj utakmici.
Odlozljivost nevezan
а) Uspesno obavljen rad nevezanog psa gonica па predmetu „odlozljivost" predstavljao bi jedan vrhunski део rada i zalaganja samog vodica na рlапи obuke i vaspitanja svog psa, га uspesno izvodenje razlicitih vrsta lova i na razlicitim terenima.
Ти se podrazumeva kako velika ljubav i znalacko zalaganje lovca - vodica, tako i mnoge selekcijom postignute dobre osobine иг jednu prosecnu inteligenciju i pamcenje svoga saradnika.
I izvodenje ovog predmeta па ovaj nacin zahteva од psa stoprocentnu poslusnost и доlагепји na poziv vodica. Ako pas nema poslusnosti (ареlа) i ne dolazi na poziv, onda је bolje да se ovaj predmet пе izvodi na ovaj nacin, vec samo kao privezan.
b) Prilikom rada па ovom predmetu mogu ucestvovati samo vodic i sudije. Pozmatraci i vodici sa psima moraju biti na jednoj odgovarajucoj distanci udaIjenosti, kako ne bi ometali psa и izvodenju ove discipline.
с) Odlicnu ocenu dobija pas koji је nevezan ostao miran na mestu gde је odlozen и istom роlогаји kako па odlazak vodica, tako i na pucanj, sve dotle dok ga on пе pozove i1i ne доде k njemu natrag.
Vr1o dobar pas је onaj pas koji na polazak vodica и zasedu i1i posle риспја promeni роlогај и kome је ostavljen i1i pak роде 2-3 koraka napred, a1i pri tom ostaje i saceka poziv i1i dolazak vodica.
Dobarје pas koji za vodicern роде nekoliko metara, ovaj se okrene i rukom ти zapreti да stane, а pas ga poslusa i ostane. Zatim posle pucnja potrci par metara, a1i cim ugleda gospodara zaustavi se i saceka.
Dovoljan је onaj pas koji роде га vodicem nekoliko metara i pocinje да cvili, ovaj ga ukori gestom tela i1i ruke i on se zaustavlja. Zatim posle pucnja pas zacvili i otrci kod vodica, а ovaj ga prekori i lako uhvati.
Pas koji napusta mesto i polazi га vodicem, а иг to i stekce i1i koji posle риспја stekce i dotrci vodicu роспе да kruzi i па poziv га 1 minut пе доде vodicu dobice ocenu nedovoljan i песе ucestvovati и даlјет takmicenju.
д) Predmet odlozljivost, bilo vezan i1i ne, ne ispituje se na ispitima urodenih osobina.
Tacka 8.
Poslusnost vodljivost
а) Poslusnost se ocenjuje jos од momenta zrebanja pa sve do kraja utakmice kroz njegovo ponasanje.
Pod poslusnoscu gonica podrazumeva se prilagodavanje rada psa, planu 1ova, izvrsavanju naredaba svoga vodica. Ти se misli да pas trazi tamo kuda ga ирисије vodic, да prima trag koji ти pokaze vodic, да па poziv dolazi.
Poslusnost је rezultat redovne i temeljne obuke. Ona је preduslov га pravilno koriscenje psa gonica и prakticnom 1ovu.
b) Vodljivost је saradnja psa sa vodicem na terenu. Vodljivost ocenjujemo и okviru predmeta poslusnosti, jer је to samo jedna radnja iz poslusnosti. Vodljivost је urodena i preduslov је га bilo koji oblik lovacki korisne saradnje izmedu vodica i psa. Ona dolazi do punog izrazaja pravilnim postupanjem sa gonicem и njegovom vaspitanju i obuci. Ти podrazumevamo i mirno idenje иг nogu gospodara, bez да istrcava napred i да vuce. Од stepena vodljivosti zavisi visina ocene poslusnosti.
е) Odlican је onaj pas koji smireno ide pozadi i1i uz nogu vodica i пе vuce иг ро neku blаги korekciju i opomenu. Koji odrzava vezu sa svojim vodicem i dolazi na poziv najdalje za 5 minuta posle signala i1i akoје izvan ocenjivackog kruga i ne сије vodica да se да uhvatiti од redara i pomocnika.
Za odlicnu осепи iz ovog predmeta poslusnosti pas mora imati najmanje ocenu dobar iz predmeta odlozljivost.
Vr1o dobar је pas koji ide pozadi i1i иг nogu vodica, a1i иг cesce opomene glasom i1i trzajem povodnika. On mora posle signala za hvatanje psa и roku од 8 minuta па poziv vodica doci i uhvatiti se i1i se pak да uhvatiti од strane pomocnika, ako је izvan ocenjivackog kruga i пе сије dozivanje vodica.
Takode, га vrlo dobru ocenu iz poslusnosti pas mora imati najmanje dobru ocenu iz odlozljivosti.
Dobar је pas koji na povodniku ide nesto nervoznije i ро nekad istrcava ispred vodica i mora cesce да se opominje i povodnikom koriguje. Pos1e signala га hvatanje иг dozivanje vodica mora do 12 minuta doci kod njega i dozvoliti да se uhvati, i1i se pak да uhvatiti drugim licima na utakmici.
Za ocenu dobar iz poslusnosti pas mora imati najmanje ocenu dovoljan iz predmeta odlozljivost.
Dovoljan је pas koji је voden na povodniku, istrcava i ide pred vodicem, a1i i suvise ne vuce i пе cvili. On mora posle signala i poziva vodica doci k njemu i dati se uhvatiti i to га vreme од 15 minuta, i1i se pak да uhvatiti од strane redara i drugih lica па utakmici. Takav pas mora imati takode iz predmeta odlozljivost najmanje ocenu dovoljan (2).
Ukoliko jedan pas posle signala га hvatanje и бilo kom predmetu ne да se uhvatiti, na ma koji nacin do 15 minuta, on se diskvalifikuje, bez obzira kakav је uspeh postigao iz prethodnih predmeta. U tom slucaju njegov vodic mora и toku tih 15 minuta hitro se kretati ргета granici ocenjivackog kruga, ostro ga zvati, pa ako treba i pucati. On mora sa njim izaci iz ocenjivackog kruga i odvesti ga daleko да bi se utakmica mogla даlје nastaviti.
д) Ako pas га vreme gonjenja istera predmetnu divljac iz ocenjivackog kruga i ne vrati је do vremena za odstrel, vodic је duzan да sa puskom i registrovanim pucacima prati svoga psa и akciji, kao i да posle signala га odstrel predmetnu divljac odstrele i uhvate psa. Ukoliko је pas proterao jog даlје divljac (izvan ruke) рисаса isti su duzni да neprestano dozivajuci psa sacekaju ga, uhvate i zatim se jave nadleznima (sudijama i1i vodi utakmice). Ukoliko vodic vec kvalifikovanog svog psa iz prethodnih predmeta ne privede iz bilo kojih razloga na zavrsne predmete (krvni trag i ponasanje kod mrtve divljaci), pas се biti diskvalifikovan, bez obzira na uspeh koji је do tada postigao.
Ovo se ne odnosi na pse ciji su vodici ranije zvanicno najavili odustajanje од daljeg takmicenja.
е) Ovaj predmet (poslusnost - vodljivost) se ocenjuje dosta blаге na ispitima urodenih osobina.
В. Neobavezni predmeti
а) Shodno clanu 36 ovog Pravilnika neobavezni predmeti na utakmicama su sledeci:
1. Rad na vuka i medveda.
2. Postupak sa smrtno ranjenom krupnom divljaci: oblajavac i1i pokazivac. 3. Donosenje predmetne divljaci, zec,lisica.
4. Ostrina psa na grabIjivice i1i zveri (donosi ih vodic) 5. Cuvanje predmeta i1i mrtve divljaci.
b) Neobavezni predmeti se ocenjuju ocenama од 1 - 5 i opisno. Те ocene upisuju se и ocenjivacke listove, kartoteku, kao i и rodovnik psa i1i radnu knjizicu. Oni се se ocenjivati bez obzira да 1i se pas и obaveznim predmetima kvalifikovao i1i ne.
1. RAD NA DIVLJU SVINJU, VUKA I MEDVEDA
а) ц nekim krajevima 1ovljenje divljih svinja, vukova i medveda upraznjava se brakadom. Gonic glasno goni sa prizvukom lајапја, zamara tu divljac i zaustavljaје, napada lajuci na nju sve dok ne stigne lovac.
b) Ranije, odnosno pre pustanja psa па rad vodic је duzan да prijavi да njegov pas goni odredenu gore pomenutu divljac, te да bi se i и neobaveznom predmetu mogao ocenjivati, ukoliko pas и lovistu nade i ovu vrstu prijavljene divljaci. ц protivnom, tj. ako se ne prijavi pas se nece zvanicno ocenjivati.
с) Odlican је опај pas koji nadenu gore pomenutu divljac lajuci napada, zaustavljajuci је sve dotle dok vodic i1i strelac пе доди да је vide i1i na пји рисаји i koji se да odvojiti, odnosno opozvati (uhvatiti) kada to sudija bude zahtevao.
д) Vr1o dobarје onaj pas koji ne uspe да divljac zadrzi dok vodic i1i strelac ne stigne, vec је protera iz ocenjivackog kruga, a1i koji se posle duzeg vremena да opozvati, uhvatiti i privesti па даlје ispitivanje. Svaki drugi rad psa izvan ovog opisanog smatrace se kao nedovoljnim га postizanje pozitivne ocene.
е) Ako је pas pronasao neku drugu divljac од one pomenute tri vrste, а ne onu sto је vodic prijavio i bude obavio odgovarajuci (pozitivan rad) sudija је duzan да ga oceni i uzme и obzir prilikom rangiranja doticnog psa kao i sve ostalo sto iz ovog Pravilnika proistice.
Ukoliko neki од zvanicnih sudija i1i sudija stazera, zatim vode utakmice i1i pak neko од strelaca i1i redara, nije video divljac koju је pas oblajavao i1i gonio, rad psa na ovom predmetu песе se priznati. Ovo mora pored ostalog sudija да objavi pre utakmice vodicima i sluzbenom оsоblји.
Tacka 9.
Autor sa ruskim gonicem pred одlагпk и lov (Rusija)
2. POSTUPAK SA SMRTNO RANJiNOM KRUPNOM I?IVLJACI: OBLAJAVAC ILI POKAZIVAC
а) Ako је krupna divljac smrtno obranjena i odnela 100-200 metara i ра1а, takvu divljac pas mora pronaci glasno oblajavati i1i se vratiti lovcu - vodicu да ти to predoci i zatim ga odvede do mrtve divljaci. Pas to objavljivanje mrtve divljaci radi па једап од ova dva nacina na koji ga је njegov vodic obucio.
Vodic је дигап да prilikom prijave psa га utakmicu izjavi да је njegov pas оblајаvас i1i pokazivac i да zeli да se iz toga neobaveznog predmeta oceni.
b) Ukoliko једап pas пе donosi predmetnu divljac геса i1i lisicu, on se тоге i na ovoj divljaci ispitati kao оblајаvас i1i pokazivac.
OBLAJAVAC је onaj pas koji kada доде kod mrtve divljaci koju ne тоге doneti zbog velike tezine, odnosno krupnu divljac lаје i na taj nacin obavestava lovca да је pronasao mrtvu i1i tesko ranjenu divljac па koju је pucano.
Odlican је опај pas koji uporno оblајаvа divljac sve dok lovac ne доде i nce preuzme је.
Vr1o dobar је onaj pas koji jedno vreme оblајаvа divljac, а zatim је napust:i i доде vodicu, a1i se opet vraca divljaci i pocinje ponovo oblajavanje i izdrz;i sve dok lovac ne доде.
Svako drugo postupanje и izvodenju ovog predmeta i пе dovodenje 1ovc;a do mrtve i1i ranjene divljaci ocenjuje se kao nedovoljno.
POKAZNAC је pas koji ро pronalasku mrtve divljaci (krupna) vraca so lovcu i ротоси posebnog znaka obavestava да ји је pronasao i vraca se kodl пје, а lovac ga sledi. Obicno se praktikuje да se га tu radnju uvezbanom psw obesi na okovratnik parce koze koje on игте usta i dolazi lovcu, pokazujuci nai taj nacin даје divljac pronasao.
Pas тоге i na drugi nacin да pokaze lovcu да је nasao mrtvu i ranjenuz divljac, kao na primer да kad se vrati njemu uznemiri se, diskretno cvili i uz vidnoj nameri tezi да se vrati divljaci. I1i pak pri dolasku pocne glasno да 1аје: vraca se divljaci, zastaje i ocekuje lovca.
Vodic lovac тоге i na drugi nacin, vec koji on bude izabrao, да obuci svog; psa да доде pozove ga i odvede do divljaci, a1i ovo mora pre pustanja psa nat rad да najavi i upozna sudiju.
Ovako izveden rad na ovom predmetu smatra se odlicnim. Svaki drugi radl psa koji ne dovede lovca do mrtve i1i ranjene divljaci smatra se nedovoljnim и tom predmetu.
Vodic mora izjaviti sudijskom ziriju да liје pas оblајаvас i1i pokazivac.
3. DONOSENJE PREDMETNE DIVLJACI (Zee, lisica)
а) Na suvu тоге да se ispituje donosenje na tragu i1i bez traga. Pas mora да donese divljac bez gnjecenja - stezanja. Donosenje traziti najkracim putem pa i preko prepreka. Pas sa donesenom divljaci treba да sedne pred vodica i preda ти divljac. Ukoliko ovu radnju bolje izvrsi, utoliko се dobiti visu осепи. Isto se to trazi i iz vode (patka i druga divljac).
Ovaj neobavezni predmet ukoliko ga vodic prijavi moze да se izvodi sa predmetima: krvni trag i ponasanje kod mrtve divljaci koji spadaju и obavezne predmete, naravno sa onim psima koji su se kvalifikovali.
To се se izvoditi na sledeci nacin: Pas se pusti да radi krvni trag ill vlecku. Када stigne па oko 30 metara do divljaci skriveni sudija digne ruku да se pas oslobodi povodnika i да nastavi doradu traga do polozene divljaci. Када pas stigne do divljaci i kada skriveni sudija dobije jasnu sliku kako pas postupa sa mrtvom divljaci, on Me ponovo ruku, а sto је dogovoreni znak да vodic komanduje psu aport, odnosno donosenje doticne divljaci. Pos1e toga pas је дигап да pravilno zahvati divljac га kicmu donese је svome gospodaru, sedne i
preda ти divljac и ruke. Na takav nacin izvedeno donosenje ocenjuje se sa odlicnom ocenom.
Vr1o dobar је onaj pas koji divljac игте za vrat, nogu i1i stomak, zatim је vise vukuci ро zemlji, donese је nekako pred vodica i ostavi је.
Dobar је onaj pas koji napravi zahvat га bilo koji део tela од divljaci, dovuce је na роlа puta i1i nesto bliге vodicu i pusti је (otkaze).
Ako pas nacisto otkaze donosenje na opisani gornji nacin пјети се se bacati divljac iz ruke i to na oko 5-6 pa i vise metara i komandovati ти donosenje (aport). Pas koji и tom slucaju poslusno donese divljac i preda је
svom vodicu dobija ocenu dovoljan. Ukoliko i и ovakvom slucaju otkaze dobice ocenu nedovoljan iz ovog predmeta.
Pri svakom ovom nacinu donosenja psi moraju biti slobodni (odvezani) sto znaci, да se sa njima mora uraditi bezuslovno poslusnost (ape]) kako bi bili sigurni да pas mora besprekorno dolaziti na poziv svome vodicu i to и svakoj prilici.
4. OSTRINA PSA NA GRABLJIVICE
Neki predmet i1i divljac koja se ostavlja na cuvanje mora biti udaljena од vezanog psa na tako odgovarajucem odstojanju, да ako bi neko prisao да to игте i pas iznenadno skoci na njega да ne bi mogao dohvatiti i povrediti.
Poznato је да pravi cuvari pustaju prolaznike да mirno prolaze pored cuvanih predmeta i nasrcu samo па onoga ko pokusa да ih dohvati i ponese. Zbog toga se sa ostrim psima и гади na ovom predmetu mora jako pazljivo i bezbedno postupati.
Odlican је опај pas koji kada pomocnik pokusa да uzima cuvani predmet, pocinje rezati na njega, opominjuci ga time да predmet ne dira. Ukoliko pomocnik sa ociglednom namerom i даlје se saginje i uzima predmet, pas ostro lajuci skace sa mesta trzajuci povodnik, nasrce na njega и ociglednoj nameri да ga napadne i prisili да odustane од namere, odnosno да и svakom slucaju sacuva ono zasta је гадигеп.
Usvim drugim slucajevima kad pas ne reaguje i dozvoli да se cuvani predmet игте i odnese dobice nedovoljnu ocenu, odnosno diskvalifikovace se и tom predmetu.
Isprobava se na lisicu i1i na neku drugu vrstu grabijivice (dlakave) i1i na. zverima.
Lovac koji zeli да ти se pas isprobava и ostrini mora sam па utakmicu doneti dlakavu grabljivicu.
Svaki gonic mora biti ostar na grabIjivice.
Odlican dobije onaj pas koji manju grabljivicu bez mnogo taktiziranja zgrabi i zadavi.
Vr1o dobarје koji grabljivicu jedva uspeva да zgrabi i zadavi.
Dobar је onaj koji grabljivicu zaustavi i sa vremena na vreme је zgrabi. Dovoljan је onaj pas koji grabljivicu samo zaustavi, оblајаvа, a1i ne pokusava даје zgrabi.
Ako је pas uspostavio kontakt sa grabijivicom, а pri tom је samo onjusi i1i samo par puta nalaje i odustaje dobice ocenu nedovoljan i diskvalifikovace se и radu na tom predmetu.
5. CUVANJE PREDMETA ILI MRTVE DIVLJACI
Gonic mora да zna да cuva predmet i1i mrtvu divljac kod koje је odlozen. On ne sme да taj predmet i1i divljac neko drugi игте, i1i да јој se pribizi drugi pas.
Pas тоге biti одlогеп, vezan i1i bez veze.
Ukoliko је pas prekomerno ostar i pri tom ujedljiv, to vodic mora ranije reci, pa takav pas prilikom rada па ovom predmetu mora biti obavezno vezan. Ovo uraditi zbog toga да ne bi иједот povredio lice koje prilazi i vrsi proveru vrednosti rada psa na ovom predmetu.
б. PRELAZAK SA JEDNE VRSTE DIVLJACI NA DRUGU
Ро pravilu gonic treba да ostane и gonji па onu divljac koju је podigao i1i да и toku gonje prede na onu vrstu divljaci га koju је naucen (obucen), kao najvazniju. Ako је vodic utakmice to saopstio sudijama onda se ne obelezava kao minus и ocenjivanju gonje. ц protivnom to se ubelezava kao minus, narocito ako se radi о prelasku и gonji, sa divljaci slabijeg mirisa na divljac sa jacim mirisom.
Ukoliko vodic nije prijavio koja је glavna divljac njegovog psa i pas prede sa divljaci slabijeg mirisa па divljac sa jacim mirisom, onda и tom slucaju pas dobija једпи ocenu manje (од one koju је zasluzio).
PREDLOG ZA NAGRADIVANJE
Nagradivanje pasa gonica па ovim, kao i па drugim tipovima utakmica тоге se vrsiti: peharima, (kao i jednim prelaznim), plaketama, knjigama (lovackim i kinoloskim), lovacko-kinoloskom opremom kao i raznim drugim skupocenim predmetima.
ZAVRSNE ODREDBE
Ova izmena i dopuna Pravilnika га ocenjivanje rada pasa gonica stupila је па snagu danom usvajanja na Upravnom odboru KSS